Gornji Milanovac – Najbolji saputnici svakog lovca su psi, a prema rečima iskusnog lovca Bojana Dobričića, nemačkog oštrodlakog ptičara i srpskog goniča ništa ne može da zameni. Sa više od dve decenije staža, Bojan ističe da se na psima ne štedi, jer su „zlata vredni“.
„Lov na zeca i fazana, kao i krvni trag srneće divljači, pripada nemačkom oštrodlakom ptičaru, dok srpski gonič ide u lov na divlju svinju. Bez dobrog psa lov je nezamisliv“, kaže Dobričić.
Održavanje kondicije i pravilna ishrana njegovih pasa mesečno koštaju oko deset hiljada dinara, ali, kako ističe, nikada nije zažalio nijedan dinar uložen u svoje četvoronožne pomoćnike.
Prvi lov – već sa šest meseci
Iako smatra da psi treba da uđu u sezonski lov sa devet meseci, iskustvo je pokazalo da se prvi lov može početi i —–ranije.
„Lovio sam sa dva šteneta od šest i po meseci dobro su odradili. Ipak, idealno je da sezonu počnu sa osam meseci, da se upoznaju sa terenom, pucnjem, mirisima i prvim aportima.“
Kako naglašava, nijedan mlad pas ne daje maksimum na početku, ali što su stariji sve su bolji.
Leo – ponos porodice Dobričić
Među Bojanovim psima posebno mesto zauzima nemački kratkodlaki ptičar Leo, pas sa ozbiljnim lovačkim stažom i impresivnom listom priznanja.
„Deset sezona već aktivno lovi. Najdraži mi je lov na srndaća – krvni trag rešava za dva minuta. Bez njega ne mogu da zamislim ni lov fazana, lisice ili zeca. Leo je prvak rase više od 20 puta, ima preko 15 priznanja sa međunarodnih izložbi. Ponosan sam na njega.“
Tri generacije lovaca
Bojan je lovac više od dve decenije, ali lovačka tradicija porodice Dobričić seže tri generacije unazad. Zbog toga je njegova obaveza prema prirodi i udruženju, kako kaže, još veća.
Podizanje čeka, hranilišta i solišta za njega nisu zadatak – već čista ljubav prema lovu i prirodi.
Podrška porodice – stub svakog lovca
U svojoj lovačkoj priči Bojan posebno ističe suprugu Nevenu.
„Bez porodice se ništa ne može. Supruga mi je najveći vetar u leđa. Bezbroj puta sam je pozvao tokom lova da mi dovede psa za krvni trag. U teškim godinama, kada je sve bilo skupo, zajedno smo se borili da imamo sve što treba za lov.“
Bojan ima dve kćerke, sina i unuka, i nada se da će neko od njih nastaviti plemenitu porodičnu tradiciju.
„Lovačka tradicija je dužnost, ne hobi“
„Za nas je biti lovac privilegija, ali i moralna obaveza. Na mlađima je da čuvaju lovnu kulturu, običaje, moralne vrednosti i da brinu o prirodi. Samo tako možemo ostaviti nešto vredno budućim generacijama“, zaključuje Dobričić.
