Svim nagrađenim kandidatima upućene su čestitke uz želju za uspešno polaganje. Organizatori su saopštili da su kandidati u obavezi da se samostalno informišu o terminima održavanja ispita i obuke, kontaktiranjem streljačkih klubova, lovačkih saveza i organizacija u koje su raspoređeni, putem dostupnih brojeva telefona.

Termini polaganja i obuke biće organizovani u skladu sa planovima rada klubova i saveza, te je neophodno da kandidati blagovremeno stupe u kontakt sa organizatorima na lokalnom nivou radi dobijanja preciznih informacija o datumima održavanja, vremenu početka, mestu okupljanja i potrebnoj dokumentaciji.

Organizatori apeluju na kandidate da ovu obavezu shvate ozbiljno kako bi ceo proces bio realizovan nesmetano i u predviđenim rokovima.

Polaganje lovačkog ispita biće organizovano u više gradova. U Nišu je za kontakt zadužen Miodrag Đorđević (0652271996), a pravo na polaganje ostvarili su Mihajlo Lazarević, Mateja Stojanović i Saša Trišić.

U Beogradu je kontakt osoba Slobodan Ljuboja (0652023418), a među kandidatima su Tamara Milić, Pavle Popović, Despot Vukas, Strahinja Mutić, Nataša Teomirović, Nemanja Novaković, Mateja Radovanović, Erik Danko, Igor Bažalja, Stefan Rasipanov Rac, Marko Nikolčić, Nikola Kolenović, Marćel Kornja, Miloš Jelisavčić, Bojan Trbojević, Radovan Repac i Stanko Dolovac.

U Valjevu je za organizaciju zadužen Vlada Pavlović (066231380), a kandidati su Mihailo Janjić, Nikola Žarić i Vanja Vračević.

Dodatno, organizatori su naveli da je spisak kandidata za polaganje rukovanja lovačkim oružjem objavljen na drugoj fotografiji, kao i da postoji mogućnost organizovanja obuke i polaganja za rukovanje oružjem sa olučenim cevima, isključivo na lični zahtev kandidata, u direktnom dogovoru sa nadležnim streljačkim klubom i o sopstvenom trošku.

Predsednik opštine Ivanjica Aleksandar Mitrović izjavio je za Prvi lovac Srbije da su svi putni pravci trenutno prohodni i da se mehanizacija nalazi na terenu.

„Sva raspoloživa mehanizacija je angažovana, ali sneg konstantno pada i situacija se prati iz časa u čas. Teža prohodnost je u višim planinskim predelima, poput Odvraćenice i mesta Dajići, gde se putevi čiste, ali su uslovi otežani“, rekao je Mitrović.

On je dodao da je, kada je reč o snabdevanju električnom energijom, bez struje trenutno samo mesna zajednica Kušići, gde je došlo do pucanja žice usled težine snega. Ekipe elektrodistribucije nalaze se na terenu i očekuje se da kvar bude otklonjen u toku dana.

Ove informacije posebno su značajne za lovce i sve koji borave u prirodi, budući da se upravo u višim planinskim zonama nalaze i brojna lovišta. Zbog neprekidnih padavina i otežanih uslova na pojedinim deonicama, preporučuje se dodatni oprez i obavezna provera stanja puteva pre odlaska na teren.

Prvi lovac Srbije apeluje na sve mlade lovce i istraživače da ne odlaze u predele koje ne poznaju, kao ni u zone u kojima nema telefonskog signala, kako ne bi došlo do neželjenih posledica i potencijalno kritičnih situacija.

S druge strane, Novi Sad će i 2026. godine biti domaćin tradicionalnog sajma LORIST, manifestacije koja već decenijama okuplja lovce, ribolovce i outdoor entuzijaste. Sajam je planiran za septembar, a tačni datumi biće naknadno potvrđeni. Prema najavama, posetioci mogu očekivati izložbe savremene opreme, prezentacije turističkih destinacija, takmičenja i edukativne programe namenjene svim generacijama.

Ovi događaji smatraju se ključnim mestima okupljanja za domaću lovnu i outdoor zajednicu, jer pružaju priliku za razmenu iskustava, upoznavanje sa novim trendovima i jačanje saradnje među profesionalcima i rekreativcima.

Prema objavi Ministarstva, zahtevi se mogu podneti od 16. do 31. decembra 2025. godine, isključivo putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Ovogodišnji javni poziv obuhvata podršku za nabavku priplodnih grla goveda, ovaca, koza, svinja, kao i matica pčela i riba. Pravo na podsticaje odnosi se na investicije koje su u potpunosti realizovane nakon isteka roka prethodnog javnog poziva, a najkasnije do dana podnošenja zahteva.

Tekst Javnog poziva dostupan je na zvaničnoj internet stranici Ministarstva.

Za dodatne informacije, poljoprivrednim proizvođačima su na raspolaganju brojevi telefona:
011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 i 0800/106-107, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Više detalja dostupno je i na veb prezentacijama Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Tokom kontrole je zatečeno ukupno 400 kilograma svinjskog mesa i proizvoda od mesa za koje u momentu nadzora nije postojao nikakav dokaz o poreklu, niti je hrana bila propisno deklarisana. Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da je sveže svinjsko meso bilo bez veterinarskog žiga, dok su pakovanja svežeg mesa i proizvoda od mesa bila bez oznake žiga i bez deklaracije, čime je onemogućena identifikacija proizvoda i njegova sledljivost.

Podsećamo da, prema odredbama Zakona o bezbednosti hrane, sva hrana koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije mora da potiče iz registrovanog i odobrenog objekta, da ima dokaz o izvršenom veterinarsko-sanitarom pregledu, kao i da bude proglašena bezbednom za upotrebu i promet. Zakonom je, takođe, propisana obaveza da hrana mora biti pravilno označena, sa jasno navedenim podacima o proizvođaču, poreklu, datumu proizvodnje i roku upotrebe, kako bi se obezbedila sledljivost u svim fazama proizvodnje i distribucije.

S obzirom na to da zatečena hrana nije posedovala propisanu dokumentaciju, veterinarski žig, niti deklaraciju, veterinarska inspekcija ocenila je da ona predstavlja potencijalni rizik po zdravlje ljudi i proglasila je nebezbednom za upotrebu. Nepostojanje navedenih elemenata onemogućava proveru zdravstvene ispravnosti mesa, uslova klanja, skladištenja i transporta, te ukazuje na proizvodnju hrane u neregistrovanom objektu.

Na licu mesta doneto je rešenje o povlačenju hrane iz prometa, a kompletna količina zatečenog mesa i proizvoda od mesa je, u prisustvu veterinarske inspekcije, predata ovlašćenom operatoru na neškodljivo uništenje, u skladu sa važećim propisima.

Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podseća da je bezbednost hrane jedan od ključnih elemenata zaštite zdravlja potrošača i apeluje na sve subjekte u poslovanju hranom da dosledno poštuju zakonske obaveze, vode urednu dokumentaciju, obezbede sledljivost proizvoda i da na tržište stavljaju isključivo zdravstveno ispravnu i propisno označenu hranu.

Navodi se na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kako se divljač u ovim uslovima prehranjuje i preživljava zimu?

Lovci iz Lovačkog udruženja Ivanjica, zajedno sa stručnom službom udruženja, aktivno učestvuju u iznošenju dovoljne količine hrane u već uređena hranilišta na terenu. Posao je obavljen na vreme, jer su meteorolozi najavili veoma niske temperature i snežne padavine. Prihrana je završena još tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

Koje količine hrane su iznete na teren?

Trenutno su temperature na području lovišta izuzetno niske dnevne se kreću od –3 do –17 stepeni u višim zonama. U takvim uslovima krupna divljač mora imati dovoljno hrane. Na lokacijama sa automatskim hranilicama postavljena je veća količina zrnaste hrane, pre svega kukuruz u zrnu. Hranilice za kukuruz u klipu takođe su na vreme napunjene.

Lovačko udruženje godišnje u lovište iznese između 30 i 40 tona hrane, bez obzira na sezonu. Delovi lovišta sa većom koncentracijom divljači, naročito tamo gde boravi divlja svinja, prihranjuju se dodatno i intenzivnije.

Svake godine u proleće se poseje 6 do 8 hektara zobi, što se pokazalo kao najbolja dopunska hrana. Ove površine ujedno doprinose smanjenju štete koje divlje svinje mogu pričiniti.

Koje su vrste divljači trenutno najugroženije?

U ovakvim vremenskim uslovima ugrožene su sve vrste divljači, ali najpre divlja svinja i srneća divljač. Za srneću divljač posebno je važna dovoljna količina soli u lovištu kabastu hranu će lakše pronaći. Ako niske temperature i snežni pokrivač potraju, spremna je i balirana detelina koja će biti izneta na hranilišta.

Na području lovišta nalazi se više od 200 hranilica za crnu divljač. Trenutno je moguće prići svim lokacijama, a tamo gde vozila ne mogu doći, u pomoć priskaču meštani sa konjima, na čemu im, kako Aleksić ističe, duguju veliku zahvalnost.

Izjavio za „Prvog lovca Srbije“:
Aco Aleksić, upravnik lovišta Čemernica Ivanjica

U kalendaru se nalaze C.A.C.I.B. i C.A.C. izložbe, specijalke rasa, tradicionalni kupovi, uzgojni ispiti, radne probe, kao i veliki broj manifestacija za lovačke pse – od ptičara do goniča i jamara.

Ovaj plan donosi jasan raspored događaja tokom cele godine, od januara do decembra 2026, po gradovima i organizatorima, što vlasnicima pasa, vodičima, uzgajivačima i lovcima omogućava da na vreme isplaniraju sve nastupe, pripreme i putovanja.

Očekuje nas sezona bogata takmičarskim izazovima, šampionatima i velikim kinološkim susretima – a Srbija se još jednom potvrđuje kao jedna od vodećih zemalja regiona u kinologiji.

Plan za 2026. godinu objavljen je na zvaničnom sajtu KSRS.
Spremite pse – slede najbolja takmičenja do sada!

„Lov na zeca i fazana, kao i krvni trag srneće divljači, pripada nemačkom oštrodlakom ptičaru, dok srpski gonič ide u lov na divlju svinju. Bez dobrog psa lov je nezamisliv“, kaže Dobričić.

Održavanje kondicije i pravilna ishrana njegovih pasa mesečno koštaju oko deset hiljada dinara, ali, kako ističe, nikada nije zažalio nijedan dinar uložen u svoje četvoronožne pomoćnike.

Prvi lov – već sa šest meseci

Iako smatra da psi treba da uđu u sezonski lov sa devet meseci, iskustvo je pokazalo da se prvi lov može početi i —–ranije.

„Lovio sam sa dva šteneta od šest i po meseci dobro su odradili. Ipak, idealno je da sezonu počnu sa osam meseci, da se upoznaju sa terenom, pucnjem, mirisima i prvim aportima.“

Kako naglašava, nijedan mlad pas ne daje maksimum na početku, ali što su stariji sve su bolji.

Leo – ponos porodice Dobričić

Među Bojanovim psima posebno mesto zauzima nemački kratkodlaki ptičar Leo, pas sa ozbiljnim lovačkim stažom i impresivnom listom priznanja.

„Deset sezona već aktivno lovi. Najdraži mi je lov na srndaća – krvni trag rešava za dva minuta. Bez njega ne mogu da zamislim ni lov fazana, lisice ili zeca. Leo je prvak rase više od 20 puta, ima preko 15 priznanja sa međunarodnih izložbi. Ponosan sam na njega.“

Tri generacije lovaca

Bojan je lovac više od dve decenije, ali lovačka tradicija porodice Dobričić seže tri generacije unazad. Zbog toga je njegova obaveza prema prirodi i udruženju, kako kaže, još veća.

Podizanje čeka, hranilišta i solišta za njega nisu zadatak – već čista ljubav prema lovu i prirodi.

Podrška porodice – stub svakog lovca

U svojoj lovačkoj priči Bojan posebno ističe suprugu Nevenu.

„Bez porodice se ništa ne može. Supruga mi je najveći vetar u leđa. Bezbroj puta sam je pozvao tokom lova da mi dovede psa za krvni trag. U teškim godinama, kada je sve bilo skupo, zajedno smo se borili da imamo sve što treba za lov.“

Bojan ima dve kćerke, sina i unuka, i nada se da će neko od njih nastaviti plemenitu porodičnu tradiciju.

„Lovačka tradicija je dužnost, ne hobi“

„Za nas je biti lovac privilegija, ali i moralna obaveza. Na mlađima je da čuvaju lovnu kulturu, običaje, moralne vrednosti i da brinu o prirodi. Samo tako možemo ostaviti nešto vredno budućim generacijama“, zaključuje Dobričić.

Prema zvaničnom saopštenju Uprave za šume, korisnici lovišta dužni su odmah da:

• pojačaju nadzor nad stanjem divljači i njihovih staništa,
• obezbede redovnu zimsku prihranu,
• obezbede mir u lovištu,
• preduzmu sve raspoložive mere kako bi se sprečilo stradanje divljači.

Upozorava se da, u skladu sa zakonom, može biti uvedena privremena zabrana lova ukoliko se steknu uslovi kao što su:

• visoki snežni pokrivač,
• intenzivne snežne padavine,
• ekstremno niske temperature,
• pojava ledene pokorice,
• jaki vetrovi i povećani snežni nanosi.

Navedene mere imaju za cilj zaštitu divljači koja je zbog vremenskih neprilika u povećanom riziku od uginuća. Ministarstvo ističe da je neophodna hitna reakcija korisnika lovišta, prilagođavanje planova aktivnosti i uredno vođenje dokumentacije o svim sprovedenim radnjama.

Zvanično saopštenje potpisao je v. d. direktora Uprave za šume, Vladimir Nikolić.

Geografski položaj

Zapadna Srbija zauzima zapadni i jugozapadni deo Republike Srbije i predstavlja prelaznu zonu između centralne Srbije i dinarskog planinskog sistema. Region ima izražen planinsko-brdski karakter i ubraja se u prirodno najočuvanije delove zemlje.

Na zapadu i jugozapadu graniči se sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, dok se na istoku naslanja na centralnu Srbiju, a na severu prelazi ka Kolubari i Posavini.

Upravna organizacija i teritorijalna struktura

Zapadnu Srbiju čine sledeći upravni okruzi:

• Zlatiborski upravni okrug
• Moravički upravni okrug
• delovi Kolubarskog upravnog okruga

U okviru ovih okruga nalaze se gradovi i opštine: Užice, Čajetina, Bajina Bašta, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica, Arilje, Požega, Kosjerić, kao i Čačak, Ivanjica i Lučani.

Reljef i geomorfološke celine

Reljef Zapadne Srbije je izrazito razuđen i pretežno planinski. Dominiraju visoke planine, visoravni i duboke rečne doline. Ovakav reljef omogućava raznovrsna i prostrana lovišta, ali i prirodnu izolaciju divljači.

Klimatske karakteristike

Klima je umereno-kontinentalna sa izraženim planinskim obeležjima. Zime su duge i hladne, sa obilnim snežnim padavinama, dok su leta sveža i umerena. Ovakvi klimatski uslovi pogoduju razvoju šumskih ekosistema i stabilnih populacija divljači.

Hidrografija

Zapadna Srbija obiluje vodotokovima i akumulacijama. Najznačajnije reke su:

• Drina
• Zapadna Morava
• Lim, Uvac i Đetinja

Poseban značaj imaju akumulacije Perućac, Zlatar i Uvac, koje predstavljaju važna staništa za divljač i ptice.

Vegetacija i tipovi staništa

Područje Zapadne Srbije prekriveno je gustim šumama bukve, jele, smrče i hrasta, kao i planinskim livadama i pašnjacima. Raznovrsna vegetacija obezbeđuje prirodnu ishranu, zaklon i mir za divljač tokom cele godine.

Lovišta i lovno-upravljačke celine

U regionu dominiraju planinska i šumska lovišta velikih površina. Lovišta su organizovana u okviru lovačkih udruženja i javnih preduzeća, sa dugom tradicijom gazdovanja divljači i poštovanja lovne etike.

Divljač

Krupna divljač:

• jelen, srna
• divlja svinja
• vuk i lisica (kao predatori)

Sitna divljač:

• zec
• fazan
• jarebica i prepelica

Stabilne populacije divljači predstavljaju osnovu lovnog i foto-lovačkog turizma.

Zaštita prirode i održivo gazdovanje

Na području Zapadne Srbije nalaze se značajna zaštićena prirodna dobra, među kojima se izdvajaju Nacionalni park Tara i Specijalni rezervat prirode Uvac. Poseban akcenat stavlja se na održivo gazdovanje, kontrolisan lov i očuvanje biodiverziteta.