Predsednik opštine Ivanjica Aleksandar Mitrović izjavio je za Prvi lovac Srbije da su svi putni pravci trenutno prohodni i da se mehanizacija nalazi na terenu.

„Sva raspoloživa mehanizacija je angažovana, ali sneg konstantno pada i situacija se prati iz časa u čas. Teža prohodnost je u višim planinskim predelima, poput Odvraćenice i mesta Dajići, gde se putevi čiste, ali su uslovi otežani“, rekao je Mitrović.

On je dodao da je, kada je reč o snabdevanju električnom energijom, bez struje trenutno samo mesna zajednica Kušići, gde je došlo do pucanja žice usled težine snega. Ekipe elektrodistribucije nalaze se na terenu i očekuje se da kvar bude otklonjen u toku dana.

Ove informacije posebno su značajne za lovce i sve koji borave u prirodi, budući da se upravo u višim planinskim zonama nalaze i brojna lovišta. Zbog neprekidnih padavina i otežanih uslova na pojedinim deonicama, preporučuje se dodatni oprez i obavezna provera stanja puteva pre odlaska na teren.

Prvi lovac Srbije apeluje na sve mlade lovce i istraživače da ne odlaze u predele koje ne poznaju, kao ni u zone u kojima nema telefonskog signala, kako ne bi došlo do neželjenih posledica i potencijalno kritičnih situacija.

Prema objavi Ministarstva, zahtevi se mogu podneti od 16. do 31. decembra 2025. godine, isključivo putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Ovogodišnji javni poziv obuhvata podršku za nabavku priplodnih grla goveda, ovaca, koza, svinja, kao i matica pčela i riba. Pravo na podsticaje odnosi se na investicije koje su u potpunosti realizovane nakon isteka roka prethodnog javnog poziva, a najkasnije do dana podnošenja zahteva.

Tekst Javnog poziva dostupan je na zvaničnoj internet stranici Ministarstva.

Za dodatne informacije, poljoprivrednim proizvođačima su na raspolaganju brojevi telefona:
011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 i 0800/106-107, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Više detalja dostupno je i na veb prezentacijama Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Tokom kontrole je zatečeno ukupno 400 kilograma svinjskog mesa i proizvoda od mesa za koje u momentu nadzora nije postojao nikakav dokaz o poreklu, niti je hrana bila propisno deklarisana. Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da je sveže svinjsko meso bilo bez veterinarskog žiga, dok su pakovanja svežeg mesa i proizvoda od mesa bila bez oznake žiga i bez deklaracije, čime je onemogućena identifikacija proizvoda i njegova sledljivost.

Podsećamo da, prema odredbama Zakona o bezbednosti hrane, sva hrana koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije mora da potiče iz registrovanog i odobrenog objekta, da ima dokaz o izvršenom veterinarsko-sanitarom pregledu, kao i da bude proglašena bezbednom za upotrebu i promet. Zakonom je, takođe, propisana obaveza da hrana mora biti pravilno označena, sa jasno navedenim podacima o proizvođaču, poreklu, datumu proizvodnje i roku upotrebe, kako bi se obezbedila sledljivost u svim fazama proizvodnje i distribucije.

S obzirom na to da zatečena hrana nije posedovala propisanu dokumentaciju, veterinarski žig, niti deklaraciju, veterinarska inspekcija ocenila je da ona predstavlja potencijalni rizik po zdravlje ljudi i proglasila je nebezbednom za upotrebu. Nepostojanje navedenih elemenata onemogućava proveru zdravstvene ispravnosti mesa, uslova klanja, skladištenja i transporta, te ukazuje na proizvodnju hrane u neregistrovanom objektu.

Na licu mesta doneto je rešenje o povlačenju hrane iz prometa, a kompletna količina zatečenog mesa i proizvoda od mesa je, u prisustvu veterinarske inspekcije, predata ovlašćenom operatoru na neškodljivo uništenje, u skladu sa važećim propisima.

Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podseća da je bezbednost hrane jedan od ključnih elemenata zaštite zdravlja potrošača i apeluje na sve subjekte u poslovanju hranom da dosledno poštuju zakonske obaveze, vode urednu dokumentaciju, obezbede sledljivost proizvoda i da na tržište stavljaju isključivo zdravstveno ispravnu i propisno označenu hranu.

Navodi se na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kako se divljač u ovim uslovima prehranjuje i preživljava zimu?

Lovci iz Lovačkog udruženja Ivanjica, zajedno sa stručnom službom udruženja, aktivno učestvuju u iznošenju dovoljne količine hrane u već uređena hranilišta na terenu. Posao je obavljen na vreme, jer su meteorolozi najavili veoma niske temperature i snežne padavine. Prihrana je završena još tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

Koje količine hrane su iznete na teren?

Trenutno su temperature na području lovišta izuzetno niske dnevne se kreću od –3 do –17 stepeni u višim zonama. U takvim uslovima krupna divljač mora imati dovoljno hrane. Na lokacijama sa automatskim hranilicama postavljena je veća količina zrnaste hrane, pre svega kukuruz u zrnu. Hranilice za kukuruz u klipu takođe su na vreme napunjene.

Lovačko udruženje godišnje u lovište iznese između 30 i 40 tona hrane, bez obzira na sezonu. Delovi lovišta sa većom koncentracijom divljači, naročito tamo gde boravi divlja svinja, prihranjuju se dodatno i intenzivnije.

Svake godine u proleće se poseje 6 do 8 hektara zobi, što se pokazalo kao najbolja dopunska hrana. Ove površine ujedno doprinose smanjenju štete koje divlje svinje mogu pričiniti.

Koje su vrste divljači trenutno najugroženije?

U ovakvim vremenskim uslovima ugrožene su sve vrste divljači, ali najpre divlja svinja i srneća divljač. Za srneću divljač posebno je važna dovoljna količina soli u lovištu kabastu hranu će lakše pronaći. Ako niske temperature i snežni pokrivač potraju, spremna je i balirana detelina koja će biti izneta na hranilišta.

Na području lovišta nalazi se više od 200 hranilica za crnu divljač. Trenutno je moguće prići svim lokacijama, a tamo gde vozila ne mogu doći, u pomoć priskaču meštani sa konjima, na čemu im, kako Aleksić ističe, duguju veliku zahvalnost.

Izjavio za „Prvog lovca Srbije“:
Aco Aleksić, upravnik lovišta Čemernica Ivanjica

Geografski položaj

Zapadna Srbija zauzima zapadni i jugozapadni deo Republike Srbije i predstavlja prelaznu zonu između centralne Srbije i dinarskog planinskog sistema. Region ima izražen planinsko-brdski karakter i ubraja se u prirodno najočuvanije delove zemlje.

Na zapadu i jugozapadu graniči se sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, dok se na istoku naslanja na centralnu Srbiju, a na severu prelazi ka Kolubari i Posavini.

Upravna organizacija i teritorijalna struktura

Zapadnu Srbiju čine sledeći upravni okruzi:

• Zlatiborski upravni okrug
• Moravički upravni okrug
• delovi Kolubarskog upravnog okruga

U okviru ovih okruga nalaze se gradovi i opštine: Užice, Čajetina, Bajina Bašta, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica, Arilje, Požega, Kosjerić, kao i Čačak, Ivanjica i Lučani.

Reljef i geomorfološke celine

Reljef Zapadne Srbije je izrazito razuđen i pretežno planinski. Dominiraju visoke planine, visoravni i duboke rečne doline. Ovakav reljef omogućava raznovrsna i prostrana lovišta, ali i prirodnu izolaciju divljači.

Klimatske karakteristike

Klima je umereno-kontinentalna sa izraženim planinskim obeležjima. Zime su duge i hladne, sa obilnim snežnim padavinama, dok su leta sveža i umerena. Ovakvi klimatski uslovi pogoduju razvoju šumskih ekosistema i stabilnih populacija divljači.

Hidrografija

Zapadna Srbija obiluje vodotokovima i akumulacijama. Najznačajnije reke su:

• Drina
• Zapadna Morava
• Lim, Uvac i Đetinja

Poseban značaj imaju akumulacije Perućac, Zlatar i Uvac, koje predstavljaju važna staništa za divljač i ptice.

Vegetacija i tipovi staništa

Područje Zapadne Srbije prekriveno je gustim šumama bukve, jele, smrče i hrasta, kao i planinskim livadama i pašnjacima. Raznovrsna vegetacija obezbeđuje prirodnu ishranu, zaklon i mir za divljač tokom cele godine.

Lovišta i lovno-upravljačke celine

U regionu dominiraju planinska i šumska lovišta velikih površina. Lovišta su organizovana u okviru lovačkih udruženja i javnih preduzeća, sa dugom tradicijom gazdovanja divljači i poštovanja lovne etike.

Divljač

Krupna divljač:

• jelen, srna
• divlja svinja
• vuk i lisica (kao predatori)

Sitna divljač:

• zec
• fazan
• jarebica i prepelica

Stabilne populacije divljači predstavljaju osnovu lovnog i foto-lovačkog turizma.

Zaštita prirode i održivo gazdovanje

Na području Zapadne Srbije nalaze se značajna zaštićena prirodna dobra, među kojima se izdvajaju Nacionalni park Tara i Specijalni rezervat prirode Uvac. Poseban akcenat stavlja se na održivo gazdovanje, kontrolisan lov i očuvanje biodiverziteta.

Rešenja se poreskim obveznicima dostavljaju poštom i elektronskim putem, a za pravna lica i preduzetnike već su postavljena u poresko sanduče na portalu ePorezi od 18. novembra 2025. godine.
Fizičkim licima sa nalogom na portalu eUprava rešenja su takođe elektronski dostavljena istog dana.

Za građane koji nemaju elektronsko sanduče, rešenja se šalju poštom, a datum predaje pošti je 28. novembar 2025. godine, i važi jedinstveno za celu teritoriju Srbije.

Iznosi poreza za 2025. godinu:

• Automatska puška: 19.460 dinara
• Poluautomatska puška: 7.800 dinara
• Oružje kategorije B (držanje): 5.270 dinara
• Oružje kategorije B (držanje i nošenje): 26.000 dinara

Iz Poreske uprave podsećaju da se poreski akt smatra dostavljenim istekom 15 dana od predaje pošti, odnosno danom postavljanja na elektronski portal u slučaju digitalne dostave.